19 konja na otoku Krku

Proljetna vožnja za razgibavanje bubrega u režiji velikog Walda održana 1.4. Večer prije 12 junaka u 2 auta i jednom kombiju stižemo kod Pere u kuću u Kostrenu kod Rijeke. Pokoja piva, razgibavanje jezika i lagana večera... Loadaju se rute u GPS uređaje i priprema za main event slijedeći dan.

Krk 'n Roll

 

 

Ustajemo u 7, doručak, pa spremanje. Autima krećemo na Krk. Start je predviđen u Vrbniku. Tamo nas već čekaju Ico, Zlatko i još nekoliko ljudi. Ukupno nabrojasmo 19 konja na startu. Waldo taman zausti: 'Pokret!', kad ono.... U GPS-u nema rute. :) Na svu sreću njegov GPS nije usamljen, a mi smo imali naloadane rute. Direktorova glava je spašena! :)

 Krećemo lagano kroz vinograde, pa jedan kraći uspon po cesti, a onda počinje... Pravi offroad, trava, kamenje i – trnje. Puno trnja. :) Ova vožnja se može nazvati kodnim imenom 'krvave ruke'. Nisam navikao prepoznavati takvo trnje, jer kad mu se približavaš izgleda kao sasvim nevino žbunje. Ali kad prolaziš kroz njega, para do krvi bez pardona. A i spustevi po kamenjaru su udarali u ruke direkt, bez srama. Nije ni čudo što smo pred kraj vikali: Jaooooooo, što me bole rukeeeee! :) U Malinskoj ispadamo u civilizaciju u prvu birtiju. Pa nakon kraćeg stajanja nastavljamo putevima kamikaze ovčica. Trnje i kamenje... Ma milina. :) Već sam navikao, ne smetaju mi krvave ruke, trnje para, mi se smijemo, vadimo trnove iz ruku, kamenje se ispod nas lomi... Dolazimo do nekog mjesta na brdu koje se zove Vrh. Tu je druga birtija. I tu se razdvajamo: Direktor Waldo vodi jednu grupicu prečicom do Vrbnika, jer su neki drugari umorni i dosta im je svega, a mi koji želimo znati više nastavljamo po ruti i vozimo je do kraja. Pred kraj mi puca prednja guma, Darko i Goran mi prave društvo dok mijenjam... Javio sam Beri da nas ne čekaju po putu i nas trojica zajedno stižemo u Vrbnik istim putem kroz one lijepe vinograde.

 

77 km, 1300 mnv uspona, 5:18 sati vožnje uz oko 9 sati sve skupa. :)

 

Fotografije možete pogledati ovdje, a GPS tracklog je ovdje.

 

The day after – Govnjuša

Slijedeći dan ustajemo oko 7:30, gledamo vani a tamo – čisto pristojno vrijeme, iako su najavili kišu. Za drugi dan je u planu bila vožnjica po okolici Rijeke, uz prolazak uz Grobnik i uspon na Govnjušu. Nakon doručka se odlučujemo na vožnju. Od nas 12 koji smo spavali u Kostreni, samo petorica kreću na vožnju: Direktor, Vođa, Pukovnik, Prika i ja. Uglavnom offroad vožnja uz jedan uspon po cesti za koji je Waldo rekao da ima '3 kilometra'. I peglamo mi, peglamo, a ono dosadno, dosadno i opet dosadno.. 7 km, moj Direktore! Sedam! :)

Srećom, odmah nakon toga smo okrenuli u šikaru i na sam uspon na Govnjušu koji je bio super. Tubast vrh, ne previše strm, ali kamenje i trava otežavaju pedaliranje. Ali nema da omane kad 4 konja složno njište. Goran je mimoišao sam vrh jer ga je opako počelo boljeti koljeno.

Nakon 3:50 sati vožnje se vraćamo u Kostrenu. 50 km je iza nas i 1250 mnv uspona. Odličan vikend! Ruke su mi isječene trnjem, bubrezi još vibriraju od udaranja od kamenje, ali nesmetaaaaaa! :)

Fotografije možete pogledati ovdje, a GPS tracklog je ovdje.

 

Ovo je samo moje viđenje prve HRB službene proljetne vožnje. Inače, postoji i službeni report na haerbe webu i možete ga pročitati ovdje.