Fotokopirano s dozvolom autora
Sve je u novcu, zar ne? Sve se na kraju svede upravo na to. Umlatiti što više para u što kraćem vremenu. Pa ako to mogu trgovci, zašto ne bi i profesori?
O čemu se radi? O gotovo opsesivnoj tendenciji na našem Fakultetu da se svaki kopirani papir debelo unovči.
Kako to funkcionira? Pa sve mora početi sa praznim papirom, jel' da? Na njega asistent X naprinta datoteku Y i to ponudi prodavaču Z po cijeni XXX. I na kraju se na taj komad drvne prerađevine udari crveni pečat "Fotokopirano s dozvolom autora".
Čemu uopće služi ta glupa zabrana? I čija prava to oni brane? Svoja? Ne bih rekao, jer je više od pola materijala odnekud prepisano, pa ne predstavljaju nikakvo intelektualno vlasništvo. Zašto onda braniti studentima da iskopiraju upute za laboratorijske vježbe i tako prođu nešto jeftinije? Zar asistenti nisu plaćeni za posao koji obavljaju? S obzirom da oni organiziraju labose, zar nije logično da oni i spreme materijale za njih? I nije li veći zločin prodavati tuđi tekst kao svoj, nego kopirati ionako već kopirani materijal po nešto nižoj cijeni?
Sramota je da skripta za labose iz npr. Digitalne elektronike košta 40 kuna (ako se dobro sjećam), a postotak teksta nije ni 10% po stranici. Tko tu zarađuje na nama?
Nisu samo asistenti krivi. Ni profesori nisu puno bolji. Na višim godinama studija je dosta profesora koji dilaju materijale za svoja predavanja preko skriptarnice na faksu. Te skripte se masno plaćaju, a neke su pisane rukom poprilično ružno i rijetko tako da dosežu pozamašne brojke od više od 100 stranica. Sve to lijepo oni na skriptarnici kopiraju po svojim bajnim cijenama dodaju još nešto i malo zaokruže, te tako dobiju jednu lijepu okruglu cifru. Preokruglu!
Ma i to bih popušio, ali kad vidim taj famozni pečat na hrpi nabacanih žvrljotina koje se jedva mogu pročitati, stvarno mi se digne tlak. Prodavati tako neuredne materijale može samo onaj tko želi da mu na predavanja ne dolazi nitko (jer ako je netko tako aljkav na papiru, nije ništa bolji ni na grafoskopu, a o ploči da i ne govorim) i da od svog ispita napravi groznu dosadnu farsu. I da usput zaradi na tome.
Neki od njih su toliko zabrazdili da na svakoj stranici u fusnoti uvale svoje ime i upozorenje o autorskim pravima. S obzirom da se radi o hrpi nerazumljivih natuknica, poprilično smiješna situacija.
Zar će uskoro i tajnice po uredima na svaki papir koji otipkaju početi stavljati upozorenja o copyright-u? Sudeći po politici na našem Fakultetu, imaju potpuno pravo na to. Ako krenemo još jedan korak dalje, možemo i mi na svoje ispite i pripreme za labose stavljati copyright etiketu. Pa zar to nije naše intelektualno vlasništvo? Produkt naše ugrijane stolice?
Da stvar bude gora, gledao sam riješene zadatke na koje je ponosni Ferovac, valjda doslovno shvativši copyright euforiju koja vlada na FER-u, uz rub svake stranice napisao svoju copyright etiketu.
Daleko smo dogurali... I na dobrom smo putu... Da, još malo pa ćemo i na svoje misli i osjećaje stavljati copyright (bježi tamo, ja sam se prvi sjetio ovoga!).
Na svu sreću, još uvijek postoje kopiraone koje se ne boje zloćudnih profesorskih glava koje su znale svraćati da provjere tko se to usuđuje kopirati njihovo "intelektualno vlasništvo". I dok je njih, bit će i jeftinijeg i fleksibilnijeg studija. Jer, papir svašta trpi, a dobra kopirka žvače i najkrvavije pečate upozorenja.
Ugodno kopiranje !!!
O čemu se radi? O gotovo opsesivnoj tendenciji na našem Fakultetu da se svaki kopirani papir debelo unovči.
Kako to funkcionira? Pa sve mora početi sa praznim papirom, jel' da? Na njega asistent X naprinta datoteku Y i to ponudi prodavaču Z po cijeni XXX. I na kraju se na taj komad drvne prerađevine udari crveni pečat "Fotokopirano s dozvolom autora".
Čemu uopće služi ta glupa zabrana? I čija prava to oni brane? Svoja? Ne bih rekao, jer je više od pola materijala odnekud prepisano, pa ne predstavljaju nikakvo intelektualno vlasništvo. Zašto onda braniti studentima da iskopiraju upute za laboratorijske vježbe i tako prođu nešto jeftinije? Zar asistenti nisu plaćeni za posao koji obavljaju? S obzirom da oni organiziraju labose, zar nije logično da oni i spreme materijale za njih? I nije li veći zločin prodavati tuđi tekst kao svoj, nego kopirati ionako već kopirani materijal po nešto nižoj cijeni?
Sramota je da skripta za labose iz npr. Digitalne elektronike košta 40 kuna (ako se dobro sjećam), a postotak teksta nije ni 10% po stranici. Tko tu zarađuje na nama?
Nisu samo asistenti krivi. Ni profesori nisu puno bolji. Na višim godinama studija je dosta profesora koji dilaju materijale za svoja predavanja preko skriptarnice na faksu. Te skripte se masno plaćaju, a neke su pisane rukom poprilično ružno i rijetko tako da dosežu pozamašne brojke od više od 100 stranica. Sve to lijepo oni na skriptarnici kopiraju po svojim bajnim cijenama dodaju još nešto i malo zaokruže, te tako dobiju jednu lijepu okruglu cifru. Preokruglu!
Ma i to bih popušio, ali kad vidim taj famozni pečat na hrpi nabacanih žvrljotina koje se jedva mogu pročitati, stvarno mi se digne tlak. Prodavati tako neuredne materijale može samo onaj tko želi da mu na predavanja ne dolazi nitko (jer ako je netko tako aljkav na papiru, nije ništa bolji ni na grafoskopu, a o ploči da i ne govorim) i da od svog ispita napravi groznu dosadnu farsu. I da usput zaradi na tome.
Neki od njih su toliko zabrazdili da na svakoj stranici u fusnoti uvale svoje ime i upozorenje o autorskim pravima. S obzirom da se radi o hrpi nerazumljivih natuknica, poprilično smiješna situacija.
Zar će uskoro i tajnice po uredima na svaki papir koji otipkaju početi stavljati upozorenja o copyright-u? Sudeći po politici na našem Fakultetu, imaju potpuno pravo na to. Ako krenemo još jedan korak dalje, možemo i mi na svoje ispite i pripreme za labose stavljati copyright etiketu. Pa zar to nije naše intelektualno vlasništvo? Produkt naše ugrijane stolice?
Da stvar bude gora, gledao sam riješene zadatke na koje je ponosni Ferovac, valjda doslovno shvativši copyright euforiju koja vlada na FER-u, uz rub svake stranice napisao svoju copyright etiketu.
Daleko smo dogurali... I na dobrom smo putu... Da, još malo pa ćemo i na svoje misli i osjećaje stavljati copyright (bježi tamo, ja sam se prvi sjetio ovoga!).
Na svu sreću, još uvijek postoje kopiraone koje se ne boje zloćudnih profesorskih glava koje su znale svraćati da provjere tko se to usuđuje kopirati njihovo "intelektualno vlasništvo". I dok je njih, bit će i jeftinijeg i fleksibilnijeg studija. Jer, papir svašta trpi, a dobra kopirka žvače i najkrvavije pečate upozorenja.
Ugodno kopiranje !!!